У завршним пројектним активностима могуће је сагледати колико је сваки сусрет различит, посебан и непоновљив, не само у комуникацији и реализацији заједничког часа, већ и у припреми материјала. Слобода и ширина која је дата у реализовању подтема допушта прилагођавање свакој групи, школи и нивоу говорења језика. У среду, 23. маја, ђаци из Новог Пазара говорили су на српском језику, док су их њихови другари из Француске провели кроз Париз на француском језику. Новопазарцису могли да чују изворни француски језик, али уз вођење наставника и превод на српски, како би речено разумели. Интересантно је што се овај час реализовао са ученицима који су први пут у пројекту, млађим ученицима допунске школе и седмацима из ОШ „Стефан Немања“, који су се представили на француском језику. Овај сусрет је посебан по томе што је у њему учествовала осмогодишња Викториа Стефановић, ђак допунске школе и најмлађа учесница пројекта. Уна и Викториа су своје другаре провеле Паризом кроз личне фотографије и места која су оне проживеле. Такође, час је другачији у односу на остале сусрете јер ученице допунске школе нису читале припремљен текст, већ су говориле о својим искуствима. Из угла деце, Париз је интересантан по забавним парковима, као што је Парк Астерикс, по једниственом погледу у вожњама точком на Тргу Конкорд, погледу са Ајфеловог торња, али су изнад свега за децу импресивни слаткиши. О знаменитим местима и грађевинама причале су из свог искуства, те је интересанно било показати Ајфелов торањ, Тријумфалну капију и Нотр Дам од чоколаде. Нови Пазар је представљен са свим својим културно-историјским знаменитостима и симболима. Париски ђаци су пожелели да пробају ћевапчиће и да виде тај град, спој различитих култура. Девојчице су закључиле да су повезане, не само матерњим језицима и страним који уче, већ и културно-историјским споменицима, наслеђем, љубави и интересовањем према Француској и Србији. Зато су једне друге срдачно позвале да се сусретну у градовима у којима живе. Ученице су после виртуелне шетње разговарале на српском језику. Причало се о Дизниленду, духовним споменицима у Новом Пазару, а из стидљиве комуникације ипак су показале да желе да се друже и да се упознају. Док су се реализовале пројектне активности, остали ученици допунске школе читали су драмски текст, који су извели када се завршило са разговором са школом из Србије. Следећи сусрет заказан је за 6. јун, за када су деца изразила жељуда представе своја интересовања и таленте. Једва чекамо. Блаженка Тривунчић, професор срспког језика |
|
|
|