Час за памћење
Кад се сретну одговорност, креативност и рад, на путу до реализације, захтевном и сложеном, свака замисао постаје могућа.
У среду, 21. марта, ђаци из ОШ „Бранислав Нушић“ из Београда заједно су са својим вршњацима који наставу похађају у Културном центру Србије у Паризу, уз подршку професорки француског и српског језика, урадили први мали пројекат.
Једноипочасовном часу претходиле су припреме у којима је требало усагласити сваки детаљ: од избора подтеме у оквиру круга Волим/J’aime, ученичког рада и истраживања, слања професорима продуката рада, предлагања измена и дорада, размењивања резултата рада међу школама, увежбавања представљања радова, до обезбеђивања сигурне електронске комуникације и присутности свих учесника у пројекту.
Озбиљност и посвећеност красиле су сваки корак, а нестрпљење и трема пред заказано виђење били су снажни. Синхронизацију редоследа излагања уз презентације, филмове и квизове, симултано снимање, вођење ученика у комуникацији на оба језика, праћење свих продуката рада са обе стране екрана из две земље, успешно су уклопиле све три професорке.
У Паризу је двадесет ученика различитог узраста и нивоа говорења српског језика, од пет до петнаест година, било први пут у прилици да слуша излагања својих другова на српском језику, али и на француском, те да, након четири подтеме из области науке, музике, спорта и традиције, провери запамћено на малом завршном тесту.
Ученику је о оваквом наставном процесу поверена озбиљана улога. Он је истраживач, креатор малог мултимедијалног пројекта и предавач који користи све расположиве ресурсе да дочара изабрану подтему.
Кад је Мила одлучила да запева на француском, а потом и на српском, изненадила је и очарала присутне са обе стране екрана. Кад је Теслин трансформатор засвирао „Тамо далеко“, млађи ученици, који су самостално радили задатке у париској школи, радознало су пришли екрану да виде како муња производи звук.
Обиље занимљивости обрађених током интерактивног разговора, од Николе Тесле, Марије Кири, Луја Пастера, преко српског народног кола, Едит Пјаф, Заз, Индиле, омиљених спортских клубова, Партизана и Звезде, спорта у Француској, познатих играча и трофеја, до француске и српске хране, ризница је знања које, представљено на овакав начин, постаје функционално.
Радост учења заокружена је динамичним квизом у коме су се надметали сви, са обе стране екрана. Ведра астмосфера, зачињена смехом након реализације озбиљног дела учења, одвела је у кратак неформални разговор, у коме су деца успоставила приснији контакт.
Блаженка Тривунчић,
професор српског језика
Кад се сретну одговорност, креативност и рад, на путу до реализације, захтевном и сложеном, свака замисао постаје могућа.
У среду, 21. марта, ђаци из ОШ „Бранислав Нушић“ из Београда заједно су са својим вршњацима који наставу похађају у Културном центру Србије у Паризу, уз подршку професорки француског и српског језика, урадили први мали пројекат.
Једноипочасовном часу претходиле су припреме у којима је требало усагласити сваки детаљ: од избора подтеме у оквиру круга Волим/J’aime, ученичког рада и истраживања, слања професорима продуката рада, предлагања измена и дорада, размењивања резултата рада међу школама, увежбавања представљања радова, до обезбеђивања сигурне електронске комуникације и присутности свих учесника у пројекту.
Озбиљност и посвећеност красиле су сваки корак, а нестрпљење и трема пред заказано виђење били су снажни. Синхронизацију редоследа излагања уз презентације, филмове и квизове, симултано снимање, вођење ученика у комуникацији на оба језика, праћење свих продуката рада са обе стране екрана из две земље, успешно су уклопиле све три професорке.
У Паризу је двадесет ученика различитог узраста и нивоа говорења српског језика, од пет до петнаест година, било први пут у прилици да слуша излагања својих другова на српском језику, али и на француском, те да, након четири подтеме из области науке, музике, спорта и традиције, провери запамћено на малом завршном тесту.
Ученику је о оваквом наставном процесу поверена озбиљана улога. Он је истраживач, креатор малог мултимедијалног пројекта и предавач који користи све расположиве ресурсе да дочара изабрану подтему.
Кад је Мила одлучила да запева на француском, а потом и на српском, изненадила је и очарала присутне са обе стране екрана. Кад је Теслин трансформатор засвирао „Тамо далеко“, млађи ученици, који су самостално радили задатке у париској школи, радознало су пришли екрану да виде како муња производи звук.
Обиље занимљивости обрађених током интерактивног разговора, од Николе Тесле, Марије Кири, Луја Пастера, преко српског народног кола, Едит Пјаф, Заз, Индиле, омиљених спортских клубова, Партизана и Звезде, спорта у Француској, познатих играча и трофеја, до француске и српске хране, ризница је знања које, представљено на овакав начин, постаје функционално.
Радост учења заокружена је динамичним квизом у коме су се надметали сви, са обе стране екрана. Ведра астмосфера, зачињена смехом након реализације озбиљног дела учења, одвела је у кратак неформални разговор, у коме су деца успоставила приснији контакт.
Блаженка Тривунчић,
професор српског језика
|
|
|
|
|
|
